Циркус Максимус

Циркус Максимус је била највећа грађевина у древном Риму, смештена у долини између брежуљака Палатине и Авентине. У њему су одржаване трке двоколица, али и гладијаторске борбе. Циркус Максимус је изграђен у време владавине петог римског краља Тарквинија I и првобитно је служио за одржавање такмичења, игара и фестивала. На почетку је имао дрвене трибине. Гај Јулије Цезар га је проширио негде око 50. п. н. е., када је стаза за трке биле негде око 600m дуга и негде око 225m широка, а Тит га је затворио луковима. Трајан је касније доградио још 500 места и проширио ложу императора како би била видљивија за гледаоце.

Најважнији догађај који су одржавани у Циркусу су трке двоколица. На стазе је могло стати дванаест двоколица, а стазе су биле подељене по дужини једна од друге с два египатска обелиска, званих спина. Почетак стазе или старт се називао царцерес, а место окретаја мета.