Деир ел Медина

Деир ел Медина је староегипатско село у ком су живели мајстори и уметници који су подизали гробнице у Долини краљева током осамнесте, деветнесте и двадесете династије Новог царства. Насеље је тада било познато под називом Сет маат, односно "Место истине" и људи који су живели ту су се звали "Слуге у месту истине". Током хришћанског периода, храм богиње Хатор који се налазио на овом месту је претворен у цркву и одатле долази арапско име овог насеља - Деир ел Медина или "манастир града".

Док је Хауард Картер истраживао новооткривену Тутанкамонову гробницу 1922. године, Деир ел Медину почиње да ископава тим који је водио Бернард Брујер. Када су археолози и египтолози кренули да истражују ово место нису могли да очекују да ће се у Деир ел Медини налазити најбоље документовани описи живота обичних људи у античком свету.