Девански замак

Девански замак је утврда која се уздиже над реком Муреш и истоименим градом у Трансилванији, у данашњој Румунији. Први пут се у документима појављује 1269. године, али је на ширем подручју града постојала првобитно дачка утврда Сингидава, а касније и римски каструм који је био седиште II Августове легије. Данас је тврђава у рушевинама, али и даље делује импозантно пошто је смештена на врху пошумљеног брда које доминира над насељем смештеним у речној долини окруженом високим врховима трансилванијских Алпа, попут Добојског Града. Утврда је током ноћи осветљена, као и сам прилаз њој.

Тврђава је добила на значају током владавине Јаноша Хуњадија када је постала значајно војно и административно средиште у краљевини Мађарској. Османлије су га делимично разориле 1550. године, али је утврда потом обновљена. Последња фаза у градњи тврђаве се одвила 1621. године када је под Габријелом Бетленом дограђена у ренесансном стилу.