Истахр

Истахр је био древни град у провинцији Фарс, пет километара северно од Персеполиса на југозападу Ирана. Цветао је као главни град персијских владара Фратараке и краљева Персиса од трећег века пре нове ере до почетка 3. века нове ере. Врхунац је достигао у доба Сасанидског царства и био је родни град Сасанидске династије. Истахр је кратко служио као прва престоница Сасанидског царства од 224. до 226. године, а затим као главни град, регион и верски центар сасанидске провинције Парс. Током арапског освајања Ирана, Истахр је био препознат по снажном отпору, што је резултирало смрћу многих његових становника. Истахр је остао упориште зороастризма дуго након освајања и остао је релативно важан у раној исламској ери. Постепено је пропао након оснивања оближњег Шираза, пре него што је уништен и напуштен под Бујидима. Иако је био упорно истраживан од стране Ернста Херзфелда и тима са Универзитета у Чикагу у првој половини 20. века, велики део сасанидског Истахра остаје неистражен.