Каракачани

Каракачани су грчка етничка група која је живела на планини Пинду, у Грчкој, а насељавала је и источне делове Старе планине у Бугарској. Углавном су номади, чувају овце од којих користе млеко, месо и вуну. Производе качкаваљ, чију су технологију од њих преузели и српски старопланински чобани. У Србији их зову и Ашанима или Црновунцима, с обзиром на то да су неговали стари балкански сој оваца тзв. каракачанску овцу. Православне су вере и говоре каракачанским дијалектом. Данас их, поред Грчке, има у Бугарској, у Македонији, Албанији и Малој Азији. У Србији се нису задржали.

Три су тумачења порекла речи „каракачан“. По једном, име им долази од турске речи karakaçan или kırkaçan, што значи „онај који оставља необрадиву земљу“ или „који напушта планину“, по другој, од две турске речи „кара“ - црн, и „качан“ - бегунац, и треће, од арумунске речи sarac-tsani, што означава „сиромах“.