Оквирна конвенција УН о климатским променама

Оквирна конвенција УН о климатским променама је међународни уговор чији је циљ „стабилизација гасова стаклене баште на ниво који би спречио негативне антропогене утицаје на климатски систем“. Била је усвојена 9. маја 1992. док је само потписивање конвеције било одражано за време Земаљског самита у Рију де Женеиру од 3. јуна до 14. јуна 1992. Примењује се од 21. марта 1994. када је била ратификаована од стране 50 држава. Сама конвенција не подставља завезујуће оквире поводом емисија гасова стаклене баште за појединачне државе као ни механизме спровођења. Уместо тога конвенција говори о томе како ће се будући међународни уговори који деле циљеве са конвенцијом преговарати.

Државе потписнице конвенције се састају сваке године од 1995. године на конференцијама странака како би процениле напредак у решавању климатских промена. Године 1997. закључен је Кјото протокол и успостављене су правно обавезујуће обавезе за развијене земље да смање емисију гасова стаклене баште за период 2008–2012.