Светлост

Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине. Видљива светлост се обично дефинише као радијација у опсегу таласних дужина од око 400 нанометара, или 400×10−9 m, до око 700 нанометара – између инфрацрвене у ултраљубичасте. Често се инфрацрвени и ултраљубичасти опсег такође називају светлом.

Главни извор светлости на Земљи је Сунце. Сунце, као и друге звезде, у процесу термонуклеарне реакције ствара фотоне, један део тако насталих фотона, који су носиоци електромагнетног зрачења и светлости, ослобађа се са Сунца. Сунчева светлост пружа енергију коју зелене биљке користе да формирају шећере, често у облику глукозе, а ти шећери отпуштају енергију у жива бића која се њима хране.