Зимски дворац

Зимски дворац у Санкт Петербургу је био службена резиденција руских императора од 1732. до 1917. године. Он је један од најзначајнијих споменика руске барокне архитектуре, тачније рококоа. Након Фебруарске револуције, дворац је постао седиште Привремене владе. Године 1922. дворац је припојен државном музеју Ермитаж. Дворац је саграђен у периоду 1754—1762. по пројекту италијанског архитекте Бартоломеа Растрелија.

Зимски дворац је лоциран између Дворског насипа и Дворског трга, уз место где се налазила оригинална Зимска палата Петра Великог, садашња и четврта Зимска палата изграђена је и мењана скоро непрекидно између касних 1730-их и 1837, када је тешко оштећена у пожару и одмах обновљена. Јуриш на палату 1917. године, како је приказано у совјетској пропагандној уметности и у филму Сергеја Ајзенштајна из октобра 1927. године, постао је иконски симбол Руске револуције.